Iako nema akrostiha, ovaj je pokušaj sonetnoga vijenca razveselio
mnoge u OŠ Jure Kaštelana, a Niki je donio i 2. nagradu
na natječaju Moja škola, moja radost uz 50. obljetnicu škole.
1.
Ljetu kucnuo je, otkucao čas,
Nismo više djeca mala
Koja su jedva išta znala
Posljednji razred smo začas.
Inače smo vikali uglas
Nismo znali teoriju decimala,
A kamoli ikom reći hvala
Za uložen trud zbog nas.
Mučili su se s nama od prvih razreda,
Čak je i vikanja bilo
Kad nam se objašnjavala abeceda
Al› vrijeme nas zanjiše,
Tad se nismo držali reda…
Sad rastemo ko gljive poslije kiše.
2.
Sad rastemo ko gljive poslije kiše
Satrat će vas u srednjoj školi
Kad vas hrpa gradiva opkoli!
To nam na početku najaviše,
Al’ mi smo nezreli ponajviše
Pa svaki učenik mamu moli,
Da ko fol u ponedjeljak oboli,
A piše se test iz matiše.
I zadaće se pišu u ponoć,
Već nas loše ocjene poplaviše,
Al’ nećemo više tako dugo moć.
Za opravdanja kasno je, suviše
Nećemo glumit’ nemoć
Od nas se očekuje više.
3.
Od nas se očekuje više,
Manje galame – u prijevodu –
Da smislimo novu metodu
Profesori se već dovoljno napatiše.
Također se i ražalostiše
Osjetivši nelagodu
Radeći u takvom neredu
Kod nas se i teže diše.
Zapravo nismo tako loši
Iako smo opomenuti maločas
I tko nas god ima, glas potroši
Al’ znamo bit dobri načas
I tad, kad vam je mir u duši
Bit ćete ponosni na nas.
4.
Bit ćete ponosni na nas
Kad malo mućnemo glavom svojom,
Radit ćemo sve bez muke, s voljom,
Počet ćemo već danas.
I da nismo samo ovoj školi ukras
Već da se nazivamo generacijom boljom,
A ne da se profesori žale glavoboljom
Te da prepričavaju kakav smo užas.
Prestajemo s agresijom
Stavite to na razglas
Počnimo radije s ekologijom.
Ipak smo ekoškola dan danas,
Poslužimo se i biologijom…
Uputili ste nas na kompas.
5.
Uputili ste nas na kompas
Počevši od razlomaka i decimala
Dok nekolicina je brbljala,
Al’ svi zajedno uglas.
Tu nam je u startu nestao spas
Jer nadolazeća četvorka se klimala
Kad predznanje nije imala
Da petica postane još danas.
Iako neki i dalje ne uče,
A to svi odavno ustanoviše,
Kasnije su gorke kazne kod kuće.
Jedinice se ipak ispraviše,
I nitko vas tu za nos ne vuče,
Ipak ste nas naučili, štoviše!
6.
Ipak ste nas naučili, štoviše!
Pa svaka ta glava luda
Koja inače vrluda svuda
Na kraju nešto i zapiše.
Onda se profesori raspoložiše
Pa im je lice u sto čuda
I pitaju se: Kako, otkuda?
Pa si to par puta ponoviše.
Na kraju im je sve jasno
Kad nas dobre ocjene poplaviše,
U sebi će kliknuti glasno!
Da za većinu su zaslužni, pretpostaviše,
Obavljali su svoj zadatak izvrsno
Počevši od – kako se ploča briše.
7.
Počevši od – kako se ploča briše,
Pa kako se crtaju kišobrani…
Eh, ti rani dani
Sad nas otpraviše.
I mnogi nam često leđa okrenuše,
Možda u samoobrani,
Možda jer su im živci već isprani
Pa si to tako pojednostaviše.
No mi ne zamjeramo ni jednu stvar,
bitno je da vi mislite na nas,
To nam je onda najveći dar
Zadnja je godina, veći nam je stas,
Eto, završili smo osnovnu bar
Veliko hvala za sve VAS.
8.
Veliko hvala za sve VAS
Možemo ponoviti još sto puta
Al’ kad nas uhvati žuta minuta,
Sjednite u vozilo, stisnite gas.
Prije toga stegnite pojas,
Asove izvadimo iz džepa kaputa,
Modernog kaputa – zlatno žuta…
Vi se živcirate, a nama… briga nas!
Inače je puno galame
Ne posvećujemo se učenju
Na informacije nam dolaze mame
Veselimo se skorom ljetovanju
I doručku od kruha i salame
Ali ne veselimo se daljnjem školovanju.
9.
Ali ne veselimo se daljnjem školovanju…
Za odmor zazvoni, razveselimo se tad
Pod drugim nas satom već hvata glad
Pamte nas po neznanju.
Znani po žaljenju i žalovanju
Teško nam je već sad.
Kažu: Sve je lako kad si mlad!
Usavršili smo se u varanju.
Prošle godine na licu ništa
Pa preko ljeta učenik stasa,
Od ove godine sve prišt do prišta
Neki ne znaju ni koja su rasa,
Čak ni ime svog prebivališta
Jer cilj je samo da drugog se nadglasa.
10.
Jer cilj je samo da drugog se nadglasa.
I tijela su nam puna adrenalina,
Raznih ugljikohidrata i bjelančevina,
Samouvjereni hodamo, razvijena stasa.
Kad prvi počne, drugi se raspojasa,
Prakticiramo konzumiranje kiselina,
Skloni smo skupljanju batina
U zajednici nemamo pravo glasa
Ne zna nas puno kamo ćemo i kako,
Ne razmišljamo o budućnosti i školovanju,
Samo znamo da uspjet ćemo nekako.
Više smo skloni hvaljenju nego djelovanju
U glavi je većini podosta naopako…
Previše težimo žalbama i žalovanju.
11.
Previše težimo žalbama i žalovanju,
Ali ćemo na kraju ostvariti željeno.
To nije iskustvo predivno
Jer prepustit ćemo se učenju.
Učenju, čak i gladovanju!
Ne možemo promijeniti učinjeno,
Možda je naš uspjeh samo nešto prividno,
Bar smo to iskusili u osobnom žrtvovanju.
Al› do dobrih se ocjena nekako mora doć,
Ko do nađenog štenca putem oglasa.
Kratko je to, osnovna će brzo proć,
Također nas je loših masa.
Mi nekad dobijemo nadmoć
i kad ste s nama, ostanete bez glasa.
12.
I kad ste s nama, ostanete bez glasa,
Po tome smo postali hit,
To je, zapravo, nekakav mit,
Svi se redom groze od užasa.
Od tog se grozio i vozač autobusa,
Al’ nije se mogao načudit
Kad smo mu počeli cvilit
Da nas vrućina bode poput kaktusa.
E, ljudi, treba to preživit,
Sve to ludovanje
Treba znati smirit.
Joj, a kad počne jadikovanje,
A ne mrete nas nikako kaznit,
i onda se izvlačite na bolovanje.
13.
I onda se izvlačite na bolovanje,
A nama je glavna fora
Da se ne držimo dogovora
I jedva čekamo ljetovanje.
A najgore vam je psovanje,
To vam je najveća noćna mora,
Poput neotpetljivog čvora,
Za ovu školu samo trovanje.
Zajedno hodamo po školi
K’o kakav čopor pasa,
Zna se tko koga voli
Nikakav se red kod nas ne forsa
Baš smo k’o mali đavoli
Pa nam doma vele: Kaj ste pali s Marsa?!
14.
Pa nam doma vele: Kaj ste pali s Marsa?!
Kaj se može, sve su mame iste,
Očekuju četvorke i petice čiste,
Dobiju kulju i stegnuće oko pasa.
Uspoređuju nas i s majmunima iz cirkusa
I da su nam u stražnjici gliste…
Al› ubrajamo se u bivše folkloriste,
I dalje u đake od krvi i mesa.
Neću pretjerivat, al› i dalje smo mali,
Tek je nekima mutirao glas,
A zbornici smo glavna tema, ništa nam ne fali.
Al› knjigu u ruke još večeras!
Koju ćemo srednju? Budemo surfali…
Ljetu kucnuo je, otkucao čas.
15.
MAJSTORSKI SONET
Ljetu kucnuo je, otkucao čas.
Sad rastemo ko gljive poslije kiše.
Od nas se očekuje više,
Bit ćete ponosni na nas.
Uputili ste nas na kompas,
Ipak ste nas naučili, štoviše!
Počevši od – kako se ploča briše…
Veliko hvala za sve VAS.
Ali ne veselimo se daljnjem školovanju,
Jer cilj je samo da drugog se nadglasa,
Previše težimo žalbama i žalovanju.
I kad ste s nama, ostanete bez glasa,
I onda se izvlačite na bolovanje,
Pa nam doma vele: Kaj ste pali s Marsa?!
Nika Dolušić, 8. b, fotokolaž: Sanja Miloloža
